Brest (latinski: Ulmus) je rod listopadnih drveća. Poznat je po svojim impresivnim karakteristikama i širokoj upotrebi. Evo nekoliko ključnih karakteristika bresta:
Izgled: Brestovi su rod listopadnih ili u retkim slučajevima zimzelenih stabala i grmova. Stabla mogu dostići visinu od 10 do 40 metara, zavisno od vrste. Imaju karakterističnu glatku koru koja s vremenom postaje duboko naborana.
Listovi: Listovi su jednostavni, naizmenični, obično sa asimetričnom bazom i nazubljenim ivicama. Boja listova varira od svetlozelenih do tamnozelenih, a jesen donosi promene u žute i smeđe tonove.
Cvetovi i plodovi: Brestovi cvetaju pre nego što se pojave listovi, u rano proleće. Cvetovi su obično mali, neupadljivi, i mogu biti crvenkasti, ljubičasti ili zelenkasti. Plod je obično spljoštena, krilata oraščica, poznata kao samara, koja se širi vetrom.
Drvo: Drvo bresta je tvrdo, teško i veoma otporno na truljenje. Koristi se u izradi nameštaja, podnih obloga, u brodogradnji i za druge zanatske predmete. Poznato je po svojoj čvrstini i fleksibilnosti.
Stanište: Brestovi su rasprostranjeni u umerenim i toplim područjima severne hemisfere. Preferiraju vlažna tla pored reka i potoka, ali se mogu prilagoditi i na suvlja tla.
Ekološka uloga: Važni su u ekosistemima zbog pružanja staništa i hrane za brojne vrste ptica i insekata. Takođe igraju ulogu u stabilizaciji tla i sprečavanju erozije.
Bolesti i štetočine: Brestovi su podložni napadima štetočina i bolesti, posebno brestovoj bolesti uzrokovanoj gljivicom Ophiostoma novo-ulmi, koja je desetkovala populacije brestova širom sveta.
Očuvanje: Zbog velikog smanjenja populacije usled bolesti, mnoge su se inicijative pokrenule s ciljem očuvanja brestova, uključujući razvoj sorti otpornih na bolesti.
Visina prilom slanja 60-80cm